Crveni krst Bačka Palanka

Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja. Zbog sve izraženije globalizacije na različitim nivoima, i trgovina ljudima je postala svetski problem.

Međunarodne organizacije raspolažu različitim podacima o broju ljudi koji godišnje postanu žrtve trgovine ljudima i u profitu koji se ostvaruje od ove kriminalne aktivnosti.

Pored socijalno-ekonomskih faktora, ipak, najmračniji izvori ove patnje su organizovane kriminalne grupe koje se među sobom lako sporazumevaju „jezikom zarade“, a ljudska bića tretiraju kao i u davnooj istoriji: „oruđe koje govori“.

Milijarde dolara stečene trgovinom ljudima služe da se dalje finansira organizovani kriminal, terorizam, korupcija, da se produžava ljudska patnja i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Trgovina ljudima je po mnoštvu izrabljivačkih ciljeva međunarodni, organizovani, kriminalni fenomen koji ima teške posledice po bezbednost, blagostanje i ljudska prava njegovih žrtava. Trgovina ljudima, naročito u cilju seksualne eksploatacije, je „visoko profitabilna-nisko rizična“ kriminalna aktivnost, koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život njenih žrtava. To je moderno ropstvo čije su žrtve najčešće žene i devojke. U mnogim slučajevima, nivo fizičkih i psihičkih povreda nanesenih žrtvama trgovine ljudima je tako ozbiljan i trajan, da ne postoji mogućnost da se njihovo fizičko i mentalno zdravlje medicinski kompletno sanira.

Svi relevantni međunarodni pokazatelji takođe ukazuju da značajno raste broj dece – žrtava. Trgovina ljudima je zločin protiv individue, jer nema pristanka tj. isključen je princip dobrovoljnosti.

Ko su najčešće žrtve trgovine ljudima?

Žrtve trgovine ljudima su najčešće osobe koje su najranjivije, najsiromašnije, čija su ionako skromna prava najčešće ugrožavana. Najbrojnija grupa su žene, zatim slede deca, ali svakako ne smemo ignorisati činjenicu da ima i muškaraca koji su žrtve trgovine ljudima.

Oblasti u kojima se ove tri kategorije žrtava iskorišćavaju ipak se razlikuju.

Devojke i žene se najčešće surovo seksualno eksploatišu, deca se uključuju u lanac prosjačenja, ali su i ona takođe izložena seksualnom iskorišćavanju, dok su odrasli muškarci najčešće uključeni u neki od „robovlasničkih“ poslovnih aranžmana, a sve tri kategorije se monstruozno iskorišćavaju kao „dobrovoljni“davaoci organa.

Imajući u vidu prednje navedeno, Crveni krst Subotice održao je četverodnevnu vršnjačku edukaciju za učenike srednjih škola, Uvodnu reč dala je Milka Erkman, stručni saradnik koja je govorila o organizaciji i humanom delovanju, a glavni akcenat je dat na sedam osnovnih principa Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, odnosno humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, univerzalnost, dobrovoljnost i jedinstvo. Obzirom da nije dovoljno znati samo formulaciju principa, srednjoškolci su upoznati sa njihovim suštinskim značenjem kao i potrebi da pomognu onome kome je pomoć potrebna. Sve ono o čemu se u četverodnevnoj edukaciji govorilo, učesnici su shvatili kao dešavanje oko nas i deo naše svakodnevnice. Koliko god delovalo neverovatno ili neprihvatljivo, svaka reč, svaka mogućnost ili predviđanje imaju i svoju verovatnoću. Zato su svi zamoljeni da sa pažnjom poslušaju svoje vršnjačke edukatore koji imaju najbolju volju i nameru da putem radionica svoje vršnjake uz njihovo aktivno učešće upoznaju sa Programom „Borba protiv trgovine ljudima“. Edukatori su bili naši omladinci – volonteri, koji su prošli edukaciju održanu u Somboru 2006. godine i na ovaj način dokazali svoju punu osposobljenost, a to su RENATA BLAU, učenica Gimnazije „Svetozar Marković“ i BOJANA TOT VAŠARHELjI učenica Srednje medicinske škole u Subotici.

Z a k lj u č c i:

Od strane edukatora Renata Blau i Bojana Tot Vašarhelji

Zainteresovanost je bila velika, mnogi su želeli da se uključe u program i da sami postanu edukatori, što smo ostavili kao mogućnost za letnje kampove. Svi učesnici su bili zainteresovani za tekst, doduše više za radionice jer su bili u mogućnosti da izraze svoje mišljenje. Očekivanja su uglavnom bila da nauče nešto više o trgovini ljudima, da čuju o trgovini ženama, da nauče kako da se odbrane od trgovaca, a i kako bi mogli da pomognu, kako žrtvama, tako i celoj populaciji. Mi smo ispunili njihova očekivanja i veoma smo zadovoljni kako je prihvaćena ova vršnjačka edukacija.
Rado ćemo učestvovati u narednim programima, nadamo se na obostrano zadovoljstvo.

Od strane organizatora; Milka Erkman, stručni saradnik

Trgovina ljudima je dinamična kategorija tim pre što se načini vrbovanja i oblici trgovine ljudima stalno menjaju. Ipak, zahvaljujući ovoj vršnjačkoj edukaciji, nadamo se da smo učesnicima – srednjoškolcima, pružili korisne informacije i praktične savete kako da svojim vršnjacima objasne šta je trgovina ljudima, zašto je to ozbilljan problem koji se tiče svih nas i zašto je bitno da sebe i svoje prijatelje informišu o ovom obliku trgovine.

Ukoliko se dozvoljava samokritičnost, ono što se pokazalo kao jedan od nedostataka, to je edukacija koja je održana samo na srpskom jeziku. Uzimajući u obzir da od prilike preko 30 % srednjoškolaca u našoj sredini pohađa nastavu na mađarskom jeziku – ostali su hendikepirani oni kojima se časovi održavaju na tom jeziku jer nismo bili u mogućnosti da ih uključimo u ovu edukaciju.

Stoga smo mišljenja da bi bilo veoma poželjno da liflete i brošure koje imamo, prevedemo na jezik sredine kako bismo osposobili edukatore koji bi u dogledno vreme održali i vršnjačke edukacije u koje bi bili uključeni učenici mađarskih odelenja.

ILI OVO:

Kako se definiše trgovna ljudima:

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transacionalnog organizovanog kriminala,članom 3.Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima,posebno ženama i decom trgovina ljudima određuje se kao:

Vrbovanje, prevoženje, prevođenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja, davanja ili primanja novca ili drugih koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije.

Eksploatacija obuhvata, kao minimum eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servitut ili uklanjanje organa“.

Važno je da znaš da prema članu 3b. istog dokumenta, pristanak žrtve na nameravanu eksploaciju nema nikakvog značaja, odnosno ne umanjuje odgovornost pred zakonom onih lica koje su počinioci trgovine ljudima.

Takođe je važno da znaš da se detetom u smislu člana 3b. Konvencije smatra svako lice mlađe o 18 godina.

A ŠTA KAŽE NAŠ ZAKON

Prvog januara 2006.godine stupio je na snagu Krivični zakonik Republike Srbije, koji trgovinu ljudima efiniše u članu 388:

(1) Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnsa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije, njegovog rada, prinudnog rada vršenja krivičnih dela, prostitucije, ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenje upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanjeropskog ili u njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

(2) Za delo iz stava 1.ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu ili nekih drugi od navedevih načina izvšenja.

(3) Ako je delo iz stava 1.ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti zatvorom najmanje 3 godine.

(4) Ako je usled dela iz stava 1.i 3.ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica učinilac će se kzniti zatvorom od 3 do 15 godina.

(5) Ako je usled dela iz 1.i 3.ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,učinilac će se kazniti zatvorom ajmanje 10 godina.

(6) Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz 1.i 3.ovog člana ili je delo izvršeno od strane organizovane grupe kazniće se zatvorom najmanje 5 godina.

malo detaljnije …

Šta je trgovina ljudima ?

Trgovanje ljudima predstavlja vrbovanje, prevoz, transfer, pružanje utočišta i prihvat osoba pomoću pretnje, upotrebe sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, zloupotrebe vlasti ili položaja bespomoćnosti ili davanje ili primanje plaćanja ili sredstava da bi se postigla osobe koja ima kontrolu nad drugom osobom, u svrhu izrabljivanja.

• Trgovanje ljudima jedan je od najvećih međunarodnih problema
• Poslednjih je godina trgovanje ljudima, osobito ženama i decom zbog seksualnog iskorištavanja, doseglo alarmantne razmere
• Nekoliko stotina hiljada žena, žrtava trgovanja ljudima, godišnje stiže u Zapadnu Europu
• Procenjuje se da je godišnja dobit od trgovanja ženama zbog seksualnog iskorištavanja viša od 12 milijardi američkih dolara
• Početkom novoga veka ljude koriste kao robove za rad ufabrikama, hotelima, restoranima, barovima, domaćinstvima

Zašto se trguje ljudima ?

Ljudima se trguje zbog:
• prisilne prostitucije,

• pornografije,

• seksualnog turizma i zabave,

• nezakonitog zapošljavanja,

• robovskog rada,

• prosjačenja,

• lažnog usvajanja,

• lažnog i prisilnog braka

• trgovine ljudskim organima

Trgovanje ljudima jedan je od najgorih zločina našeg doba, jer se trguje ljudskim bićima, čime se čini neprocenjiva povreda ljudskih prava. Muškarci su najčešće žrtve zbog prisilnog rada, žene zbog prostitucije, a djeca zbog prosjačenja i prodaje porodicama bez dece. I muškarci i žene i deca mogu biti žrtve zbog trgovanja ljudskim organima.

Koja prava se krše?

• Sloboda i dostojanstvo pojedinca
• Sloboda kretanja
• Pravo na odlučivanje i izbor
• Jednakost među ljudima
• Pravo na život, rad i obrazovanje
• Pravo na zdravlje

Kada je neka osoba vrbovana, oteta, prodana, prebačena u drugi grad ili zemlju i zatim stavljena u ropski zaposlenički odnos nakon pružanja, najčešće ilegalne, migracijske “pomoći”, reč je o trgovanju ljudima.

Kada posumnjati u trgovinu ljudima?

U trgovinu ljudima može se posumnjati u slučaju:

• Nejasne informacije o poslu
• Posao bez referenci
• Dobro plaćen posao bez prethodnog razgovora s odgovornom osobom o kvalifikacijama, ugovoru….
• Brzina – HITNO TRAŽIM
• Potpuno nepoznate osobe, fabrike….
• VELIKA OBEĆANjA

Do žrtava se dolazi na različite načine. Iza, na prvi pogled, primamljivih oglasa o dobro plaćenim poslovima u inostarnstvu koje nude razne “agencije”, često se krije organizovani kriminal. Žrtve se prevarom odvode iz mesta prebivališta u inostranstvo, oduzimaju im se dokumenti i prisiljava ih se na razne poslove. Od trenutka oduzimanja dokumenata, žrtve, iako možda još toga nisu svesne, postaju žrtve trgovanja ljudima!
Žrtve se često javljaju na primamljive oglase za odlično plaćene poslove u inostranstvu, a trgovci ljudima su žrtvama ponekad i poznate osobe, odnosno prijatelji ili poznanici, koji ostavljaju dojam ugodnih i profesionalnih osoba. Lažni prijateljski posrednici žrtvama nude plaćanje troškova putovanja i rešavanje svih ostalih problema i administrativnih zavrzlama. No, dolaskom na odredište njihovo se ponašanje naglo menja. Žrtvama se prvo, uz izvinjenje da je to zbog njihove vlastite sigurnosti, oduzmu dokumenti, drži ih se u fizički i psihički nemogućim uslovima i postaju prisiljene ilegalno raditi kako bi pokrile troškove koje su trgovci zbog njih stvorili. Žrtve nastali dug za troškove puta i smeštaja ustvari nikada ne mogu u potpunosti podmiriti, jer on daljnjim pružanjem “smeštaja i hrane” neprekidno raste. Uz to ih se i zlostavlja, prisiljava na prostituciju, drogira, izgladnjuje, onemogućava im se kontakt sa rodbinom i prijateljima i ne pruža im se nikakva medicinska zaštita.
Moguća je i situacija da žrtve nikada niti ne stignu na mesto odredišta, već ih se na putu često preprodaje i siluje. Najčešća mesta eksploatacije su ulice, noćni klubovi, diskoteke, restorani, tvornice, privatni posedi, kuće, stanovi, farme….
U oba slučaja, žrtve postaju ovisne o trgovcima i žive pod velikim stresom, u stalnom strahu od zlostavljanja, ubistva ili deportacije.

Kako reagovati u slučaju sumnje da se trguje ljudima?

Ukoliko “naletite” na primamljiv oglas za posao u inostranstvu i mislite da je sve legalno, jer “trgovanje ljudima se događa nekom drugom” , za svaki slučaj:

• Zatražite primerak i pojašnjenje ugovora o zapošljavanju
• Stupite u kontakt s poslodavcima i raspitajte se o svim detaljima posla
• Radnu dozvolu, koja vam je potrebna za rad u inozemstvu, zatražitelično, a ne dopuštajte da neko drugi svu administraciju sredi za vas
• Naučite osnovne reči jezika zemlje u koju idete
• Kopirajte sve lične dokumente te radni ugovor i primerke ostavite rodbini, prijateljima
• Pokušajte pamtiti granične prelaze
• Pasoš pokazujte samo ovlaštenim službenicima i ni u kojem je slučaju nemojte davati nekom drugom

U slučaju da vam budući poslodavac ne želi omogućiti neku od navedenih stvari, opravdavajući se na razne načine, odustanite od mogućeg posla u inostranstvu, bez obzira koliko se primamljiv činio!